Da li oralni kontraceptivi izazivaju rak?

Odgovor na pitanje iz naslova se može dati direktno i koncizno – NE. Oralni kontraceptivi predstavljaju hormonsku terapiju koja se primenjuje kod žena sa hormonskim dizbalansom. I isključivo prema propisu lekara, na osnovu pažljivo određenih vrednosti estrogena, progesterona i testosterona u krvi. Kada se njihova koncentracija utvrdi analizom krvi, bira se tačno određena vrsta oralnog kontraceptiva koji se mora piti redovno.

Oralni kontraceptivi, dakle, imaju zadatak da regulišu hormone i izleče hormonski poremećaj. Jer sâm hormonski dizbalans je taj koji može voditi malignitetima, prvenstveno raku dojke, jajnika i materice. To se odnosi, pre svega, na višak estrogena i manjak progesterona.

Naime, istraživanja su pokazala da estrogeni hormoni imaju sposobnost da promovišu razvoj karcinoma. Dok progesteroni imaju zaštitnu ulogu i praktično su u suprotnosti sa estrogenima.

Kada postoji hormonski dizbalans?

Kao što znamo, u normalnom menstrualnom ciklusu, estrogen se najviše izlučuje u prvoj polovini ciklusa. Dok se progesteron više sekretuje u drugoj polovini. Kada je dužina ciklusa 28 do 32 dana, najčešće postoji i adekvatan odnos između izlučivanja ova dva hormona. Ali šta se dešava kada su ciklusi skraćeni ili produženi?

Kod skraćenih menstrualnih ciklusa, progesteron ne stiže da se izluči, a time ni da ispolji svoju zaštitnu ulogu na ćelije osetljive na estrogen. U produženim ciklusima, dejstvo estrogena je produženo na račun perioda izlučivanja progesterona. Pa praktično i u jednom i u drugom, estrogen potencira svoje dejstvo. Iako estrogen ima mnogo važnih uloga u telu žene, svakako nije poželjno njegovo produženo delovanje.

Kako se proverava hormonski status?

Postoji učestala greška da se progesteron meri na početku ciklusa. Međutim, on je tada u svakom slučaju nizak, i u normalnim i u poremećenim ciklusima. Tako da takvim merenjem ne dobijamo informaciju o statusu hormona, pa i ne znamo da li poremećaj postoji.

Progesteron bi trebalo meriti na sredini druge faze menstrualnog ciklusa, odnosno, najbolje 21. dana. Tada se svakako mora izmeriti i nivo estrogena, radi određivanja odnosa između progesterona i estrogena. Jer je to još jedan paramerar kojim će lekar shvatiti i objasniti hormonski status. Količinu testosterona je takođe poželjno odrediti u krvi, jer može doći do njegovog stvaranja iz estrogena. A isto tako je dodatni faktor remećenja ciklusa.

Da li oralni kontraceptivi imaju nuspojave?

U većini slučajeva, oralni kontraceptivi ne daju nikakve neželjene efekte. U manjem broju mogu dovesti do pojave mučnina. A u jako retkim slučajevima do tromboflebitisa. Međutim, treba imati u vidu da se kontraceptivi daju najčešće mladim devojkama, odnosno dok se hormonski status ne izbalansira. Te devojke jako teško mogu zatrudneti bez prethodne terapije oralnim kontraceptivima. A ukoliko bi razvile tromboflebitis u toku primene kontraceptiva, kada je rizik za to mnogo manji nego pod uticajem hormona u trudnoći, to bi značilo da bi isti svakako razvile i u toku trudnoće. Odnosno, terapija oralnim kontraceptivima će omogućiti ženi i njenom lekaru da na vreme znaju za mogućnost tromboflebitisa u trudnoći, te da se adekvatnim lekovima to spreči.

Važni zaključci

  1. Oralni kontraceptivi nisu zamena za zaštitu u toku polnog odnosa. Oni su terapija za hormonske poremećaje i moraju se primenjivati onda kada isti postoje kod mladih devojaka, bez predrasuda i uz dobru edukaciju od strane lekara ginekologa i endokrinologa.
  2. Oralni kontraceptivi ne izazivaju rak, već smanjuju rizik od njega, kod ženskih osoba koje imaju hormonski dizbalans, tako što smanjuju pojačano dejstvo estrogena, čiji se produženi efekat povezuje sa nastankom karcinoma dojke, jajnika i materice.
  3. Hormonski dizbalans koji se može uočiti po neredovnosti ciklusa, pojavi akni, bolnim i uvećanim grudima, mora se na vreme regulisati, nakon provere statusa hormona.
  4. Za poremećen menstrualni ciklus često je odgovoran i nizak ili visok indeks telesne mase. Odnosno, suviše mršave ili gojazne ženske osobe ga mogu lakše razviti. U tom slučaju, treba raditi na korigovanju ishrane i fizičkoj aktivnosti, te na normalizovanju težine, a ne na preuranjenom uvođenju hormonske terapije.
  5. Do dugoročnih hormonskih poremećaja mogu dovesti i tzv. “pilule za dan posle“.

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *