Demencija, Alchajmerova bolest

Demencija – kako je sprečiti ili bar odložiti?

Juni je mesec posvećen demenciji i širenju svesti o mentalnim bolestima. Pored medicinskog značaja, u svetskim medijima, tokom juna, ističe se kompleksnost ovih problema u socijalnom smislu. Demencija je stanje uglavnom vezano za stariju populaciju, mada se može javiti i u mlađem životnom dobu. Kada je to slučaj, ovaj problem dobija još veće dimenzije i zahteva od medicinskih radnika, ali i ljudi uopšte, da se pozabave sprečavanjem, odnosno prevencijom. Onda kada je demenciju nemoguće sprečiti zbog naslednih uzroka, nastoji se da se bolest odloži i da se njeni efekti ublaže.

Mozak, Demencija, mentalno zdravlje

Postoji staro pravilo u neuronaukama koje se ne menja s godinama: koristite mozak ili ga izgubite. To je vrlo obećavajući princip kada se primenjuje na kritičko razmišljanje dok čitamo knjigu, jer to znači da koristimo svoje pravo na izbor.

Maryanne Wolf

Šta je demencija?

Demencija sama po sebi nije bolest. Ona predstavlja skup svih stanja i poremećaja koje karakteriše gubitak pamćenja, logičkog razmišljanja, otežano učenje i pamćenje novih informacija, loša prostorna orijentacija, itd. U osnovi je oštećenje neurona, od spolja i iznutra, što remeti njihovu strukturu, funkciju i ostvarivanje međusobnih kontakata (sinapsi). A one su upravo najvažnije za pamćenje i logičko razmišljanje. Jedan od najpoznatijih uzroka demencije je Alchajmerova bolest. Kada dođe do takvog oštećenja neurona u Alchajmerovoj bolesti, prvo se gubi kratkotrajna memorija, osoba zaboravi gde je ostavila ključeve ili šta je jutros doručkovala, a kasnije sve više zaboravlja imena svojih bližnjih i postaje dezorijentisana. To može biti opasno jer osobe lako mogu zalutati na putu od posla do kuće, npr. Na kraju su ove osobe uglavnom vezane za postelju i paradoksalno, često umiru od infekcija i upala pluća.

Demencija i Alchajmerova bolest – povezanost

Postoje dve forme Alchajmerove bolesti, pri čemu je jedna skoro isključivo nasledna, odnosno gen uzročnik postoji kod bližih srodnika u porodici. Taj oblik se zove familijarni. On je ujedno najteža forma Alchajmerove bolesti i ispoljava se kod nosioca gena relativno rano u životu (pre 40-e godine). Dok je drugi oblik nešto blaži i uglavnom se razvija nakon 60-e godine i pritom nije isključivo naslednog karaktera. To znači da na nastanak ove forme utiču i faktori iz spoljašnje sredine i naše navike u ishrani, ponašanju, pa čak i razmišljanju i bavljenju nekim hobijem. Na našu sreću, lakša forma bolesti je i češća (90-95%), a ujedno imamo mnogo načina da sprečimo ili bar odložimo početak tog lakšeg oblika Alchajmerove bolesti. Isto važi i za demenciju uopšte.

Postoje, naravno, slučajevi kada demencija nije izazvana pomenutim faktorima i kada izmenom svojih navika ne možemo mnogo uticati na njenu pojavu. Ali ja ću vam sada govoriti o mnogobrojnim metodama koje su zasigurno, tokom istraživanja, pokazale pozitivne efekte na ljude koji su imali tendenciju da razviju Alchajmerovu bolest, pre svega jer su imali gen odgovoran za njen nastanak, a čiji ću naziv ostaviti ovde, iako zvuči komplikovano, jer možda neko od vas oseti potrebu da se testira, jer smatra da je pod rizikom. Dakle gen apolipoproteina E, na alelu 4 (ili skraćeno APOE e4). Ako nam je ovaj gen mutiran, velike su šanse da u kasnijem zrelom dobu razvijemo Alchajmerovu bolest.

Demencija kao problem modernog doba

U današnje vreme, demencija je jako učestala i sve više se javlja kod mladih. Terapija nije dala značajnih rezultata, kada bolest već nastane. I može se reći da je ova bolest neizlečiva, iako postoje lekovi koji mogu ublažiti tegobe (sa neznatnim benefitima). Takođe, ni u pogledu dijagnostike, medicina nije dovoljno napredovala po pitanju ove bolesti. Mada se simptomi mogu prepoznati i u ranom periodu. Ali postoje mere prevencije bolesti, ili bar njenog odlaganja do kasnijeg životnog doba.

Korak 1. Očuvanje neurona i njihovih sinapsi

Treba izbeći sve faktore koji mogu oštetiti neurone ili njihove međusobne kontakte (sinapse) pre vremena. Među potencijalno štetnim faktorima su duvanski dim, alkohol, droge, aerozagađenje. Pa čak i psihički stres može narušiti strukturu i funkciju neurona, ili dovesti do smrti određenog broja njih. Nastojanjem da umanjimo ove rizične faktore ili ih potpuno iskorenimo, štitimo sebe, kako fizičkih, tako i psihičkih oboljenja.

Korak 2. Pojačana fizička aktivnost

Fizička aktivnost omogućava rad mišića koji iz svojih ćelija, tokom fizičkog rada, šalju povratne informacije u mozak i angažuju nervne ćelije. To znači da nervne ćelije stvaraju nove kontakte, još uvek su radno sposobne i praktično se bore da ostanu u komunikaciji sa drugim neuronima oko sebe.

Fizička aktivnost, fitness

Korak 3. Angažovanje mozga

Učenje novih veština je posebno važno za ostvarivanje kontakata između neurona. Oni svoje veze učvršćuju i otežavaju bolesti da nastane ili napreduje. Šta se konkretno savetuje? Pre svega, nađite novi hobi. Takva aktivnost posebno upošljava nervne ćelije. Ako prvi put sednete za klavir i počnete da učite “Za Elizu”, svakako ste u prednosti u odnosu na osobu koja će istog dana gledati reprizu serije. Možete, u zavisnosti od interesovanja, čitati roman Dostojevskog, učiti korejski, rešavati zagonetke, sudoku ili ukrštene reči, heklati, rasklapati kućne aparate ili vežbati ples sa online učiteljima na youtube-u. Takođe, obnavljanje već odavno naučenih stvari, obnavlja postojeće sinapse i ojačava našu mentalnu strukturu. Jer, iako naši genetski faktori imaju važnu ulogu u nastanku demencije, oni nisu odlučujući. Naše mentalno zdravlje zavisi umnogome od nas samih, a demencija nije nepobediv neprijatelj.

Demencija, kreativnošću protiv demencije

Korak 4. Izbegavajte rutinu

Svakodnevna rutina može biti naš veliki neprijatelj. Ne samo da ulenjimo svoje telo, a posebno mišiće, već i svoj mozak. On počne da se navikava na svakodnevni ritam i prestane da koristi svoje kapacitete. Tako postepeno dolazi do propadanja njegovih ćelija, što je upravo put prema demenciji. Tu nastupaju i posebni trikovi za poboljšanje stanja mozga. Naime, neka istraživanja su pokazala da ako svakodnevno neku svoju naviku izmenimo i primenimo na drugačiji način, čuvamo tonus mozga. Šta to konkretno podrazumeva?

Ako ste desnoruki, pokušajte da ponekad operete zube levom rukom. Nije baš jednostavno, zar ne? Vaš mozak šalje informacije za brojne svakodnevne aktivnosti praktično po automatizmu. Nije potrebno mnogo razmišljanja za pokrete koje ćemo načiniti svojom dominantnom rukom pri pranju zuba. Ali kada istu aktivnost pokušamo načiniti na drugačiji način, mozak dobija različitu povratnu informaciju i time se održava u pripravnosti. Zatim, možete probati da vežete pertle na drugi način ili da pakujete garderobu po drugačijoj šemi. Ili promenite raspored nameštaja i time svoje kretanje po stanu. Sve te izmene će vaš mozak percipirati kao novu informaciju i težiti da ostane “oprezan” pri novim aktivnostima.

Korak 5. Smanjite razmišljanje o prošlosti

Najnovije studije su dale još više obećavajućih rezultata, jer su ukazale na to da česte negativne misli takođe vode demenciji. Kako je došlo do toga? Naime, ranija istraživanja su došla do saznanja da osobe obolele od depresije značajno češće razviju Alchajmerovu bolest tokom života. Nakon dubljih ispitivanja, donet je zaključak da česta razmišljanja o prošlosti i neuspelim poduhvatima, kao i briga za budućnost, mogu dovesti na kraju do oboljevanja mozga, te nastaje demencija. Dakle, znajući da velikim delom možemo sprečiti pojavu Alchajmerove bolesti samo promenom svog stava prema prošlosti i budućnosti, možda je ponekad neophodno da posetimo psihologa i pokušamo da svoje razmišljanje i delanje usmerimo na sadašnjost.

Članak i-Medukacije o demenciji i Alchajmerovoj bolesti dostupan je i kao video snimak na sledećem linku: video.

2 thoughts on “Demencija – kako je sprečiti ili bar odložiti?”

  1. Pingback: Kojim supstancama se može poboljšati memorija i učenje - Zrno znanja

  2. Pingback: Kvercetin - efikasni antivirusni sastojak crnog luka - Zrno znanja

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *