hronični umor

Kako pobediti hronični umor?

Hronični umor je postao svakodnevica skoro svakog zaposlenog čoveka. Ali se sa padom energije bore i studenti i đaci, mlade mame i svi oni koji se suočavaju sa stresom na poslovnom ili privatnom planu.

Zimski i prolećni hronični umor

Uobičajeno se pad energije oseća u zimskoj sezoni, ali i na proleće, pa je poznata fraza “prolećni umor”. Nije sasvim jasno otkud takav uticaj na naše opšte fizičko i psihičko stanje. Ali ima nekih pretpostavki.

Naime, zima je period kada je u toku dana nešto manja osvetljenost. Isto važi i za prolećne i jesenje kišne dane. Zato se, takvim danima, umesto samo tokom večeri, hormon melatonin luči i tokom dana u maloj meri. Stoga, većina ljudi oseća pospanost tokom sumornih dana. A kada dođe veče, izlučivanje melatonina se iscrpi ili ga ima u malim količinama. I u potpunosti se naruši dnevno-noćni ritam. Zato se osobe teško uspavaju tokom večeri, a nedostatak sna nepovoljno utiče na njihovo funkcionisanje narednog dana. Ukoliko se ovakvi sumorni dani nadovezuju, dnevna pospanost i nesanica tokom večeri se nastavljaju.

Dakle, neophodno je da melatonin uštedimo tokom dana, kako bismo ga imali tokom večeri.

A kako to postići?

Iako zvuči banalno, zapravo boravak u dobro osvetljenim prostorijama i napolju, može biti od pomoći. Takođe, tokom zimskih dana treba izbegavati nošenje naočara za sunce, kako bi se prihvatila “dnevna doza svetla”. Ove osobe treba da izbegavaju veliku količinu kafe, kao i popodnevnu dremku. A poželjno je i da se uz neku fizičku aktivnost dovoljno zamore, kako bi organizam tokom večeri prirodno zatražio odmor i san.

Stres i hronični umor

Mada nismo toga svesni, stresne situacije, kako psihičke, tako i fizičke, uporno zamaraju naš organizam. U slučaju fizičkih stresnih faktora, naš organizam se bori sa infekcijom ili bolešću, čime naš imunitet trpi. A kad su u pitanju psihički stresori, naš mozak je neprestano u napregnutom stanju i podsvesno opterećen.

Znamo da je stres sam po sebi i korisna stvar. On je primitivna funkcija koja nam omogućava “borbu ili beg” u kriznim situacijama. Ali ponekad je ta reakcija jako izražena, na stresne faktore koji to ne zahtevaju.

Naime, ako se nalazimo na safariju i ugledamo lava, stresna reakcija je itekako poželjna. Izlučuje se velika količina kortizola, hormona stresa. U lančanoj reakciji se više krvi usmerava na srce i skeletne mišiće, kako bi se što više pumpala krv, prokrvili mišići i omogućio beg. Ali ako smo u svojoj kancelariji i stresni faktor je naš šef, svakodnevno izlučivanje kortizola na njegove naredbe nije poželjno našem organizmu. I nanosi nam samo štetu. U tom slučaju je, takođe, povoljan izbor bežanja, ali u smislu davanja otkaza.

Dakle, stalno izlaganje stresu zamara naše odbrambene mehanizme, slabi naš imunitet i otežava nam svakodnevno funkcionisanje. Prirodno je, i inače, da se hormon kortizol izlučuje u jutarnjim časovima. Tada nas priprema za novi dan i podiže vrednosti šećera u krvi. Ali, kada se oslobađa tokom čitavog dana, to nam nikako ne koristi.

Koje je rešenje za stres i hronični umor?

Metode za suzbijanje stresa, kao i hroničnog umora, razlikuju se u zavisnosti od individualnih karakteristika osobe. Jednostavno, neki ljudi se lakše nose sa kriznim situacijama, a i bolje podnose stanje hroničnog umora. Takođe, poseduju mogućnost da nedostatak sna ili odmora nadomeste nekim aktivnostima koje im prijaju. I to na neki način postane dinamički odmor.

Međutim, dosta ljudi pati usled viška obaveza i nedostatka odmora. Pa čak nemaju ni dovoljno vremena da svoje odmore planiraju. A ni da razmišljaju da li su zaista premoreni. Oni možda nemaju vremena ni da pročitaju ovaj tekst. No… Postoje neki jednostavni načini kojima se svi mogu posvetiti, jer nisu dugotrajni i ne ometaju svakodnevnu organizaciju. A definitivno blagotvorno utiču na zdravlje.

Korisne mere

Na prvom mestu je duboko disanje. Osećate li napetost ili pritisak svojih dužnosti, samo se zaustavite na momenat i duboko udahnite i izdahnite nekoliko puta. Po mogućstvu u sedećem položaju. Skoncentrišite se samo na svoje disanje. Neka to bude Vaš mini čas joge. Pola minuta namenjena pukom disanju i nerazmišljanju. Da li će Vam to narušiti program i dnevne zadatke? Svakako ne. Ali će Vam poboljšati dalje fokusiranje, kao i fizičko i psihičko stanje.

Zatim, postavite svoje prioritete. Da, zaista danas morate da završite kucanje mesečnog izveštaja. I to je u redu, posao i služba to zahtevaju. Kao i Vaš poslodavac. Ali Vi se osećate tako premoreno i nije Vam ni do čega. Možda Vas hvata prehlada. Pa nije li i to signal koji Vam organizam šalje da bi Vas upozorio da mu treba malo odmora? Time-out! Napišite i izveštaj, ako baš nije trenutak za pauzu. Dovršite ono što Vas svakako čeka. Ali od sutra – neka telo i um dobiju svojih zasluženih nekoliko dana. Uz Netflix i čašu vina, npr. 🙂

I na kraju, promenite svoj način života i svoju organizaciju. Ma koliko godina i iskustva u poslu ili školovanju imali, ponekad se treba ugledati na najvećeg flegmu u svojoj firmi ili najvećeg lenjivca iz svog školskog razreda. Usporite tempo, ništa Vam neće pobeći, obaveza će biti i sutra i prekosutra, ma koliko ih danas intenzivno obavljali.

Hakuna matata! 🙂

hronični umor

 

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *