kako se meri krvni pritisak

Kako se pravilno meri krvni pritisak?

Visok krvni pritisak (hipertenzija) je bolest, od koje, u razvijenim zemljama Evrope, pati više od 50% odraslog stanovništva. U svetu, procenat iznosi oko 20-25%, jer razvoj hipertenzije zavisi od različitih geografskih, nacionalnih, rasnih, polnih i starosnih karakteristika. Nešto je veća učestalost kod muškaraca. A najveći problem se sastoji u trendu porasta učestalosti ove bolesti.

Kako se hipertenzija definiše?

Arterijska hipertenzija je bolest koju karakterišu povišene vrednosti sistolnog (tzv. gornjeg) i dijastolnog (tzv. donjeg) pritiska na 140/90 mm živinog stuba, i više. Normalne vrednosti krvnog pritiska su za gornji: 120-129, a za donji 80-84. Dok se visokim normalnim pritiskom smatra vrednost gornjeg od: 130-139, a donjeg: 85-89.

Zašto je važno kontrolisati krvni pritisak?

Iako visok krvni pritisak retko izaziva tegobe, njegove posledice mogu biti kobne. Stalno visoke vrednosti krvnog pritiska, ili, pak, nagli skokovi, nose rizik za brojne komplikacije, pre svega u pogledu kardiovaskularnih poremećaja. Smatra se da se za svako povećanje krvnog pritiska za 20/10 mm Hg, rizik od srčane ili moždane smrti povećava dvostruko! A pogotovo su u riziku osobe koje istovremeno pate od šećerne bolesti.

Zato je jako važno vrednosti krvnog pritiska održavati u granicama normale. To se postiže promenom navika, uvođenjem redovne aerobne fizičke aktivnosti, pravilnom ishranom uz unos više dijetnih vlakana, a manje masne i začinjene hrane, smanjenjem telesne mase, prestankom pušenja i održavanjem vrednosti šećera u krvi u normalnim granicama.

Kako se postavlja dijagnoza hipertenzije? (evidentiranje visokog pritiska po prvi put)

Kada se postavlja dijagnoza hipertenzije, pritisak se mora meriti u nekoliko navrata, a pritom se treba pridržavati sledećih pravila:

  1. Jedna od stvari koja se često zanemari, kad je u pitanju merenje pritiska, jeste pijenje kafe ili pušenje cigareta pre merenja. Naime, sat vremena ranije, osoba ne bi trebalo da puši ili pije kafu.
  2. Pre merenja, treba sedeti mirno, 5 minuta, i to u prostoriji sa adekvatnim uslovima (sa temperaturom 20-24 stepena Celzijusove skale).
  3. Nadlaktica mora biti obnažena, tako da odeća ne vrši pritisak na arterije nadlaktice.
  4. Mora se koristiti standardna manžetna, odgovarajuće veličine (razlikuju se dimenzije za decu i odrasle)
  5. U razmaku od 1 do 2 minuta, potrebno je najmanje 2 puta izmeriti krvni pritisak i uzeti srednju vrednost kao konačnu.
  6. Manžetna i nula aparata treba da se postave u nivou srca.
  7. Meri se na obe ruke, a pri kasnijim kontrolama, uzimaju se kao referentne, vrednosti sa ruke na kojoj su potvrđene više vrednosti.
  8. Ako je razlika na rukama, pri prvom merenju, veća od 10 mm Hg, merenje treba ponoviti.
  9. Kod starijih osoba i dijabetičara, pritisak treba meriti i u stojećem stavu.

Kako se pravilno meri krvni pritisak?

Pritisak se meri uz pomoć klasičnog aparata sa manometrom ili uz pomoć digitalnog aparata. Prema dosadašnjim iskustvima, najtačnije podatke daju aparati kojim se pritisak meri na nadlaktici. Kada su u pitanju digitalni aparati, treba voditi računa da od njih budu udaljeni svi uređaji koji emituju elektromagnetno zračenje, kao što su mobilni telefoni, jer mogu ometati merenje.

O čemu treba voditi računa prilikom samog merenja?

Osoba kojoj se meri pritisak mora da sedi mirno i da ne priča. Oba stopala su na tlu i noge nisu prekrštene. I najbolje je da pre merenja pritiska osoba kojoj se meri pritisak, bar 45 minuta nije pila kafu ili pušila cigaretu.

Ruka, i to najbolje leva, postavi se na sto. Najpre treba potpuno ispustiti vazduh iz poveske i na meraču zavrnuti kotur okretanjem prema sebi. Povesku treba stavljati IZNAD lakatne jame, bez njenog gužvanja. Nikako ne vezivati preko lakta, već 2-3 cm iznad. Poveska mora biti adekvatne dužine, ako je osoba izrazito gojazna, npr., kako biste je pravilno postavili. Vezuje se tako da bude u nivou srca, radi dobijanja što preciznijih vrednosti i ne sme previše da zateže ruku. Pumpanje se vrši do iznad 200, ponekad i nešto više, ukoliko se sumnja na jako visoke vrednosti pritiska. A zatim se vazduh iz poveske jako postepeno i lagano ispušta odvrtanjem kotura. Trenutak kada počnemo čuti otkucaje srca na stetoskopu, se beleži kao gornji pritisak, a momenat kada prestanemo da ih čujemo, kao donji.

Nije poželjno meriti dva ili više puta uzastopno na istoj ruci, jer to uglavnom ne daje sasvim tačne podatke. Već sačekati bar 10 minuta pre ponovljenog merenja. Isto tako, pritisak treba izmeriti na obema rukama, te utvrditi da nema velike razlike u pritisku, što može biti od značaja vašem lekaru, da obavi dodatna ispitivanja. Razlika ne sme prelaziti 10-15 mm Hg.

Treba imati u vidu da ni stalno nizak pritisak nije poželjan, jer se na taj način sporo i nedovoljno dopremaju vitalni organi hranljivim materijama i kiseonikom.

Detaljnije o visokom krvnom pritisku, pogledajte u video snimku:

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *