Previše zdrava ishrana kao opsesija – Ortoreksija

Ortoreksija je poremećaj koji se karakteriše opsednutošću zdravom ishranom. Može se definisati kao poremećaj ishrane (kakav je anoreksija ili bulimija), ali i kao opsesivno-kompulsivni poremećaj. Reč je o problemu koji se uglavnom javlja u razvijenim i bogatim zemljama. I češći je kod žena.

Naime, savremeno doba i forsiranje savršenog izgleda na društvenim mrežama, donelo je i novi način života i razmišljanja. Mnogo ljudi biva podstaknuto da se hrani zdravije. Međutim, uz pretrage o zdravoj ishrani na internetu, ljudi saznaju o mnogim potencijalno štetnim sastojcima namirnica. I tako postepeno isključuju sve više njih iz ishrane. Dok konačno ne počnu da im nedostaju esencijalni vitamini, minerali i druge važne hranljive materije. Ove osobe često mogu biti istovremeno opsednute i ekstremnim bavljenjem nekim sportskim aktivnostima. Sve to vodi i narušavanju kvaliteta života, zanemarivanju porodice i okoline, zarad preokupacije hranom. Na kraju, uglavnom bivaju jako neuhranjene kada se jave lekaru.

Ortoreksija je mnogo ređa pojava u zemljama koje su siromašnije ili još u razvoju. Iz razloga što u takvom društvu postoji mnogo veća potreba za nadoknadom hranljivih materija od isključivanja istih.

Kako se ortoreksija manifestuje?

Jako je važno prepoznati osobu sa ovim problemom, jer nedostatak hranljivih supstanci i ekstremno mršavljenje može voditi raznim bolestima. Pre svega, nastaje pad imuniteta, može nastati perniciozna anemija, različite infekcije, itd. Ponekad se ova stanja mogu završiti i fatalno. Pritom, osobama sa ortoreksijom je neophodna pomoć psihoterapeuta ili psihijatra. Jer je njihovo bavljenje zdravom ishranom često na račun mnogih drugih aktivnosti. Pa tako mogu zanemariti posao, porodicu, pa i ostale aspekte svog zdravlja.

A kako se ortoreksija prepoznaje kod ljudi?

Ukoliko u svojoj okolini imate osobu koja često pretražuje i govori o zdravoj ishrani, primetili ste da je smršala, da je često nervozna (usled gladovanja), da zanemaruje druge stvari u razgovoru, često i pojedine restorane, ako kupuje i naručuje jako skupe preparate ili namirnice (često iz udaljenih zemalja), to može biti signal upozorenja. Ovoj osobi treba udružena pomoć okoline kako bi zatražila pomoć psihoterapeuta, uz istovremenu pomoć lekara za savete o nadoknadi materija koje nedostaju.

Takođe, navodi da osoba ima neko od stanja i bolesti prethodno navedenih, mogu biti upozoravajući onda kada nema drugih signala. Mada se lako mogu zameniti anoreksijom i bulimijom, te je važno da lekar postavi tačnu dijagnozu.

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *