hpv virus, karcinom grlića materice

Vakcina protiv HPV virusa kao prevencija karcinoma grlića materice

HPV virus i zdravlje žena


Ginekološki pregledi i zdravlje žena su u velikoj meri zapostavljena tema u Srbiji. Zato je i visoka stopa oboljevanja od brojnih infekcija, koje se mogu završiti čak i fatalno. Znajući da neki od izazivača infekcija jesu i izazivača malignih promena. Izazivač takve jedne infekcije je humani papiloma virus, ili skraćeno HPV virus. HPV virus je čest uzročnik pojave karcinoma grlića materice (karcinom cerviksa uteri).


HPV virus – tipovi


Poznato je da postoji veliki broj tipova HPV virusa. Većina njih izaziva promene na koži ili sluzokoži u vidu bradavica (papiloma). A iste te bradavice, smeštene u genitalnoj regiji, označavaju se kao “kondilomi“. Takve promene nisu opasne po zdravlje, ali se iz estetskih razloga obično uklanjaju različitim procedurama u dermatologiji. Ipak, u ovom tekstu će biti obrađeni tipovi koji mogu narušiti zdravlje, odnosno oni sposobni da transformišu ćelije iz normalnih u maligne kroz različiti vremenski period, u zavisnosti od sposobnosti našeg imuniteta. Ti tipovi se i označavaju kao tipovi visokog rizika, i na prvom mestu su to tip 16 i 18. Mada mogu biti rizični i mnogi drugi, kao što su tip 31, 33, 35, itd. A samo protiv najrizičnijih, tipova 16 i 18, konstruisana je vakcina. U našem regionu je visok stepen oboljevanja, kako starijih, tako i mladih žena od karcinoma grlića materice (cerviksa), kao posledica infekcije koju izaziva HPV virus.


Drugi uzroci promena na grliću materice


U narodu postoji naziv za crvenu promenu nastalu na grliću i taj naziv je “ranica“. Međutim, nije zaista reč o nekakvoj rani, već je u pitanju izmena u građi većeg broja ćelija grlića, tako da postoji njihova težnja ka daljoj izmeni. Što znači da takva jedna promena može voditi i ka stvaranju malignih ćelija u nekom momentu. Ipak, treba naglasiti: takva promena ne mora uvek biti posledica infekcije HPV virusom. Razlog može biti bilo koja infekcija, dovoljno dugačkog trajanja da u nekom momentu postane sposobna da te promene izazove. Pa čak i neki hormonski poremećaji mogu potencirati ovu promenu. Tako da svaku infekciju, ali i svaki hormonski poremećaj, treba na vreme lečiti. Zašto je ovo bitno? Zato što se infekcija HPV virusom ne može izlečiti nikakvim lekovima, niti se prirodno iskoreniti iz organizma. Jedini način za zaštitu je prevencija.


Prevencija promene koju izaziva HPV virus


Dakle, zbog polnog prenošenja infekcije, korišćenje prezervativa ili vakcinisanje u dečijem dobu, tj. pre prvog polnog odnosa, kao i uklanjanje već nastale promene na grliću različitim metodama u ordinaciji ginekologa. S druge strane, ostale infekcije i hormonski poremećaji se mogu lečiti, što znači da njihovim izlečenjem, može da se povuče i sama ranica! Dakle, može se desiti da imate gljivičnu infekciju kandidom, koja je potrajala, nije lečena ili nije adekvatno lečena. Ona, kao takva, izazove promenu na grliću. Izlečenjem infekcije ovom gljivicom, najverovatnije je i povlačenje ranice. To je jako važno jer se u ovoj situaciji nećete podvrgnuti nekoj suvišnoj intervenciji, pogotovo ukoliko planirate potomstvo. Jer svaka intervencija, ma kako mala, može ponekad ostaviti posledice. Kod žena se zbog ove vrste problema može stvoriti psihički stres, kada sa velikom uspešnošću pomaže biorezonantna terapija.

Vakcina protiv HPV virusa

Vakcina protiv HPV virusa postiže značajno smanjenje pojave karcinoma grlića materice, pogotovo ako se obavi u ranom periodu detinjstva. Cilj je da se vakcina primi pre nego što je osoba došla u kontakt sa HPV virusom, kako bi mogla da deluje. Najraniji uzrast za primanje vakcine je 9 godina, a najčešće se primenjuje kod dece između 11. i 12. godine. Primaju se dve doze, jedna tada, a druga nakon 6-12 meseci. Ukoliko se vakcinacija vrši u kasnijem periodu, nakon 15 godine, potrebne su 3 doze, da bi se postigao isti efekat. Vakcina protiv HPV virusa ne bi trebalo da se daje nakon 26. godine, ali u nekim specifičnim slučajevima, može se primiti i do 45. godine. Uglavnom se to čini nakon konsultacije sa lekarom koji procenjuje da je veći benefit od rizika od vakcinacije kod ovih osoba. I onda kada se smatra da osoba ima veliki rizik za infekciju.

Iako vakcina protiv HPV virusa štiti samo od tipova 16 i 18, oni su svakako najrizičniji i bolje je sprečiti rizik i najmanje, kada već postoji mogući način za to. U našoj kulturi, nažalost, ova tematika je često izbegavana. Međutim, roditelji bi morali da razmišljaju o ovom vidu zaštite svoje dece na vreme, pogotovo imajući u vidu ogromnu smrtnost žena našeg regiona od karcinoma grlića materice.

Vakcina protiv HPV virusa je potpuno bezbedna i praktično nema neželjenih efekata. Mogući neželjeni efekti su blagi i obuhvataju bol, crvenilo i otok na mestu gde je vakcina data. Eventualna mučnina, glavobolja i groznica. A nesvestica je češća posle primene svih vakcina među adolescentima, za razliku od osoba mlađeg ili starijeg uzrasta.

Zašto vakcinu protiv HPV virusa treba da prime i dečaci?

HPV virus nije samo uzročnik karcinoma grlića materice, već i nešto ređe karcinoma vagine i vulve kod žena. Ali isto tako može izazvati karcinom penisa kod muškaraca i karcinom anusa i grla kod osoba oba pola. Ako uzmemo u obzir broj slučajeva obolelih od ovih vrsta karcinoma (pogotovo se odnosi na karcinom anusa), HPV vakcinacija bi morala da zaživi i eventualno postane obavezna. Opstipacija, hemoroidi i crevni poremećaji jesu takođe u igri za najčešće uzročnike karcinoma anusa, ali značajan broj slučajeva je izazvan HPV virusom.


Kako pristupiti problemu?


Pre svega izlečiti drugu infekciju ako postoji. A ukoliko je ranica uprkos tome i dalje prisutna, jednom ili čak dva puta godišnje, u konsultaciji sa svojim lekarom, raditi PAPA test, koji služi za procenu samih ćelija grlića. Pored toga, potreban je i redovan pregled kolposkopijom. Njime će vaš lekar utvrditi da li golim okom registruje nekakve promene na grliću. Tek onda, po potrebi, ukoliko su ćelije takve da nose veći rizik za promenu u maligne, treba razmatrati druge opcije.


Takođe treba staviti akcenat na to da vaginalni bris ne može dokazati svaku od infekcija, jer je za utvrđivanje infekcije hlamidijom, mikoplazmom i ureaplazmom neophodan bris iz samog grlića, tj. cervikalni bris. A za dokazivanje HPV infekcije, radi se HPV testiranje. Time se saznaje i tip virusa kojim se osoba zarazila, kao i kolika je potencijalna opasnost u pitanju. U svakom slučaju, karcinom grlića materice će mnogo češće nastati uzrokovan promenama koje izaziva HPV virus, ali ni ostale uzroke karcinoma grlića materice ne treba zanemariti. Tu spada upravo hronično zapaljenje izazvano bakterijama, drugim virusima i gljivicama.


Zaključak


Dakle, da sumiramo: najadekvatnija zaštita jeste mehanička, dakle korišćenje prezervativa u toku polnog odnosa. Takođe, vakcina protiv HPV virusa u dečijem dobu je najbolja zaštita od najopasnijih HPV tipova 16 i 18. Doduše, ne štiti od drugih visokorizičnih HPV virusa. Ukoliko ste pak imali nezaštićene odnose, potrebno je da obavite ginekološki pregled, koji uključuje vaginalni bris, kolposkopiju i PAPA test. Ako postoji neka druga infekcija, ona se blagovremeno leči. Ukoliko je njenim izlečenjem došlo do povlačenja i ranice, svoj problem ste resili. I samo je potrebno obavljenje redovnih rutinskih ginekoloških pregleda. Ukoliko nije došlo do njenog povlacenja, bris iz grlića može utvrditi da li postoji infekcija hlamidijom, mikoplazmom ili ureaplazmom. Ako se izlečenjem i ove vrste infekcija, ranica ne povlači, treba je pratiti cešće, bar 2 puta godišnje i ukoliko postoji veliki broj atipičnih ćelija, tu promenu treba sanirati.

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *